Šipak pripada velikoj porodici ruža od 400 vrsta od kojih čak 21 uspeva na našem podneblju. Plodovi su krupni, narandžasto-crvene boje, bogati vitaminom C i sazrevaju useptembru-oktobru. Posebna je prednost što uspeva na zemljištima lošijeg kvaliteta, kao i na nadmorskoj visini do 1200 m. Šipak- šipurak je snažnog rasta sa vrlo malo trnja, dobre i velike rodnosti, otporan na mrazeve.

Pakovanje:

Kartonske kutije – 14kg
Džakovi – 20kg, 30kg

Sadi se na međurednom razmaku 3- 4m, a razmak u redu je 1, 5- 1, 8 m. Na 1 hektar može da se zasadi oko 1.700- 2.200 sadnica, a prinos u punoj rodnoj godini iznosi od 12 – 15 tona po hektaru.

Od ploda se po tradicionalnoj recepturi prave ukusni džemovi i marmelade. Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, bogatstva vitaminima i voćnim kiselinama, ekstrakti i koncentrati šipurka koriste se i u proizvodnji bezalkoholnih napitaka, kao što je „kokta“. Ulje šipurka sa obiljem različitih kiselina ima visoku biološku vrednost. Koristi se kao aktivna komponenta u izradi preparata namenjenih ublažavanju upalnih reakcija kože jer su istraživanja pokazala da blagotvorno deluje na ćelije epiderma. Zbog bogatstva vitamina C, čaj od crvenog ploda šipurka nezamenljiv je u lečenju prehlada. Naročito se preporučuje u otklanjanju umora, malaksalosti, anemičnosti, odnosno svih tegoba koje nastaju zbog manjka vitamina C u organizmu. Čaj od latica delotvoran je za krvarenja iz želuca, creva, pluća, ali i protiv hemoroida, proliva i grčeva u želucu.

Od predivnog cveta se može dobiti mnogo više nego što mislite. Ruže su poznate i priznate u medicini i kozmetici još od antičkih vremena, a latice ruža, ružina vodica i ulje čest su sastojak u kuhinjama Istočne Evrope, Bliskog i Srednjeg Istoka, Severne Afrike. Od svežih latica pripremaju se jedinstven sok, ružin med, sirup i voda za grgljanje, a domaćice na Balkanu spremaju i slatko – poslasticu, džem, ali i lek za ispucale usne.